Novak Đoković, srpski teniski šampion, nedavno je otvoreno govorio o nekim od najizazovnijih perioda u svojoj karijeri, posebno tokom pandemije COVID-19.
U iskrenom razgovoru na podcastu “60 minuta,” Đoković se osvrnuo na emocionalne i psihološke posledice tog vremena, kao i na svoja iskustva na terenu, uključujući nezaboravno finale Vimbldona 2019. protiv Rodžera Federera.
Đoković je započeo osvrćući se na rasprostranjenu percepciju da najbolje igra pod pritiskom, posebno kada se suočava sa neprijateljski nastrojenom publikom. On je pojasnio da, iako zaista podiže nivo igre pod pritiskom, ideja da voli igrati protiv publike koja mu nije naklonjena je pogrešna. „Stres i nervoza na terenu su veliki, a kada imate publiku protiv sebe, to je još gore“, objasnio je Đoković. „Mnogi misle da podižem nivo igre kada je publika protiv mene, ali lično, uvek se nadam punoj podršci od svojih ljudi i svih ljubitelja tenisa.“
Ovo pojašnjenje osvetljava Đokovićev mentalni pristup igri. Iako je često predstavljen kao igrač koji se hrani negativnom energijom, on naglašava da, poput svakog sportiste, više voli da ima podršku nego protivljenje. Ovaj uvid pruža uvid u složenost Đokovićeve psihe, posebno dok je prolazio kroz neviđene izazove koje je pandemija donela.
Pandemija COVID-19 bila je prelomni trenutak u Đokovićevoj karijeri, ne samo zbog prekida koje je izazvala, već i zbog intenzivnog nadzora i kritika kojima je bio izložen. Đoković je bio isključen sa Australijan Opena 2022. godine zbog odbijanja da se vakciniše protiv COVID-19, odluke koja ga je stavila u centar globalne medijske oluje. Osvrćući se na taj period, Đoković ga je opisao kao jedan od najtežih perioda u svom životu, i profesionalno i lično.
„U tom periodu bio sam loš momak u očima sveta,“ priznao je Đoković. „Osećao sam da su svi protiv mene. Već sam igrao sa publikom koja mi nije bila naklonjena, ali nikada nisam imao osećaj da je cela planeta protiv mene.“ Ovo iskustvo bilo je drastično drugačije od uobičajenih pritisaka s kojima se suočavaju vrhunski sportisti. Ovoga puta, u pitanju nije bilo samo pobediti ili izgubiti, već biti procenjivan na osnovu svojih ličnih uverenja i izbora.
Đoković je objasnio da njegov stav tokom pandemije nije bio usmeren protiv vakcinacije, već da se zalagao za slobodu izbora. „Imao sam izuzeće za put u Australiju, ali na kraju stvari nisu išle kako je planirano,“ rekao je. „Ljudi su me nazivali protivnikom vakcina, ali nije bilo tako. Jednostavno sam se zalagao za slobodu izbora.“ Njegove reči osvetljavaju nijanse njegove pozicije, koje su često bile izgubljene u širem javnom diskursu.
Reakcije na Đokovićev stav u tom periodu bile su intenzivne. Bio je demonizovan u medijima i od strane javnosti, a mnogi su ga videli kao simbol otpora kolektivnim naporima u borbi protiv pandemije. Ovaj prikaz duboko je pogodio Đokovića, koji je oduvek bio polarizujuća figura u svetu tenisa, često nepovoljno poređen sa svojim rivalima Rodžerom Federerom i Rafaelom Nadalom, koji uživaju ogromnu popularnost.
Uprkos izazovima, Đoković je ostao dosledan svojim principima. Njegova odluka da se ne vakciniše, uprkos posledicama, bila je ukorenjena u njegovom verovanju u individualnu slobodu, vrednost koja ga vodi kroz celu karijeru. Ipak, cena koju je platio za svoj stav bila je visoka, jer ga je ne samo isključila iz jednog od najprestižnijih turnira, već ga je i izložila široko rasprostranjenoj osudi.
Đokovićevo razmišljanje o ovom periodu otkriva čoveka koji, uprkos svojoj javnoj ličnosti, duboko oseća mišljenja i presude drugih. Njegovo priznanje da se osećao kao „loš momak sveta“ govori o emocionalnom opterećenju koje su pandemija i njene posledice imale na njega. Ipak, to takođe pokazuje njegovu otpornost, jer je nastavio da se takmiči na najvišem nivou, neometan spoljnim pritiscima.
Pored rasprave o izazovima pandemije, Đoković se osvrnuo i na jedan od najvažnijih trenutaka u svojoj karijeri: finale Vimbldona 2019. protiv Rodžera Federera. Ovaj meč, koji mnogi smatraju jednim od najvećih u istoriji tenisa, Đoković je dobio u pet setova, spasivši dve meč lopte u tom procesu. Osvrćući se na taj epski susret, Đoković ga je opisao kao „nezaboravan.“
„Taj izazov je za mene nezaboravan,“ rekao je Đoković. „Bio je to veliki izazov, i dobro se sećam njegovih 2 meč lopte. Bio je najbolji igrač ukupno u meču, ali na kraju sam ja pobedio.“ Meč je bio dokaz Đokovićeve mentalne čvrstine i sposobnosti da se takmiči pod najintenzivnijim pritiskom. Uprkos tome što je bio nadigran tokom većeg dela meča, uspeo je da pronađe način da pobedi, osobina koja definiše njegovu karijeru.
Finale Vimbldona 2019. često se posmatra kao mikrokosmos Đokovićeve karijere. Ono obuhvata njegovu sposobnost da uspe u suočavanju sa protivnicima, da ostane pribran pod pritiskom i da nikada ne odustane, čak i kada su šanse protiv njega. Ova otpornost je bila zaštitni znak njegovog puta, od njegovih ranih dana na ATP turneji do uspona na vrh sveta tenisa.
Kako Đoković nastavlja da se takmiči, njegovo nasleđe je već osigurano. On je jedan od najvećih tenisera svih vremena, sa rekordom koji govori sam za sebe. Ipak, njegov put nije bio bez izazova, a pandemija COVID-19 bila je jedan od najznačajnijih. Kroz sve to, Đoković je ostao veran sebi, navigirajući kroz izazove i poteškoće sa istom odlučnošću koja ga je dovela do tolikih uspeha na terenu.
Pa, Novak Đokovićeva razmišljanja o izazovima sa kojima se suočio tokom pandemije COVID-19 pružaju otkrivajući uvid u um šampiona. Njegova iskustva tokom tog perioda bila su neka od najtežih u njegovoj karijeri, ali su takođe naglasila njegovu posvećenost svojim principima i njegovu otpornost u suočavanju sa protivljenjem. Kako nastavlja da se takmiči i dodaje svojoj zaostavštini, Đokovićeva priča služi kao inspiracija, podsećajući nas da čak i najveći sportisti prolaze kroz izazove, ali je način na koji ih prevazilaze ono što definiše njihovu veličinu.
