Novak Đoković nije napravio mnogo grešaka tokom svoje rekordne karijere, ali izgleda da je sa svojim najnovijim rivalima napravio jedan pogrešan korak.
Kao 24-struki osvajač Gren slem titula, Đoković se priprema da stavi tačku na svoju ikonsku karijeru nakon osvajanja zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Parizu prošlog meseca. Međutim, sada se možda pita koliko još ima da pruži.
Pojava Carlosa Alcaraza i Jannika Sinnera delovala je kao motivacija za Đokovića da odbrani svoje mesto na vrhu teniskog sveta, što je i dokazao osvajanjem tri Gren slema u 2023. godini. Ipak, ova godina će proći bez nove Gren slem titule za Đokovića, dok su Sinner i Alcaraz podelili glavne titule koje su do sada bile u igri.
U vreme kada se Đoković borio sa Rogerom Federerom i Rafaelom Nadalom za najveće titule u tenisu, između njih trojice nije bilo previše prijateljstva.
Međutim, ta vrsta tenzije izgleda da nedostaje otkako su Alcaraz i Sinner postali Đokovićevi glavni rivali. Alcaraz je to i potvrdio u svojim nedavnim izjavama.
„Imamo zaista dobro prijateljstvo van terena,“ rekao je Alcaraz o Đokoviću. „Mnogo pričamo u svlačionicama svaki put kad se vidimo. Sa njegovim timom takođe. Ali, kada kročimo na teren, ovde nema prijatelja, ali posle meča imamo zaista dobar odnos, a jedan od tih prijatelja je Novak.“
Šampioni retko postaju prijatelji sa svojim rivalima, ali Đoković je omogućio Alcarazu i Sinneru da se osećaju prijatno u njegovom prisustvu, što bi moglo biti greška. Aura šampiona gradi se na misterioznosti, a kada rival postane prijatelj, ta aura može biti narušena.
Alcaraz i Sinner ne gledaju na Đokovića kao na nepobedivu mašinu, kao što su to činili igrači iz generacije neposredno pre njih. Kada izađu na teren sa njim, njihovi zajednički treninzi i prijateljske razmene umanjuju faktor straha koji je Đoković nekada imao.
Možda je Đoković mislio da ovi mladi igrači neće biti ozbiljna pretnja njegovoj dominaciji sve dok ne odluči da se povuče, ali su ga oni iznenadili svojom briljantnošću u poslednjih nekoliko godina i sada su čvrsto uspostavljeni kao izazivači na svakom turniru na kojem se pojave. Isto će važiti i za Đokovića sve dok bude želeo da igra, i dok je njegov šokantni poraz na US Openu protiv Alexeija Popyrina potvrdio da su njegovi dani dominacije možda završeni, njegova pobeda na Olimpijskim igrama pokazala je da još uvek ima briljantnosti u bivšem svetskom broju 1, ako može da održi motivaciju za takmičenje.
Početak ove godine potvrdio je da Đokovićeva motivacija za produženje svoje pobedničke serije na vrhu tenisa opada van nekolicine glavnih događaja koji ga pokreću, a trener Patrick Mouratoglou je rekao za Tennis365 da će sada motivacija biti njegov najveći protivnik u onome što je ostalo od njegove karijere.
„Pokazao je na početku sezone da je ljudsko biće,“ rekao je Mouratoglou za Tennis365, govoreći pred UTS Grand Final u Londonu u decembru. „Osećao sam da je imao stvaran problem sa motivacijom na početku sezone, posebno kada je video da se Rafa toliko muči i da možda neće moći da se vrati.
„Na početku ove sezone, bilo je gotovo kao da je Novak osećao da je igra gotova jer se Rafa toliko mučio i izgledalo je da će mu biti veoma teško da se vrati na vrh. Mislim da je to malo ubilo njegovu motivaciju. Jedan od velikih motiva u njegovoj karijeri bio je da osvoji više Gren slemova nego ona druga dvojica i sada je to postigao.
„Zatim su došle Olimpijske igre i ta nagrada koju nikada nije osvojio bila je pred njim, i njegova motivacija se vratila. U tako kratkom periodu uspeo je ponovo da igra na svom najboljem nivou. Za njega, sada je sve u pronalaženju motivacije. Tenis je tu, on je fizički spreman, ali sve zavisi od toga koliko želi da nastavi.“
Đokovićev pad na US Openu dodatno je pojačao sumnju da sada igra na „pozajmljeno“ vreme na vrhu muškog tenisa, ali otpisati najvećeg igrača svih vremena bilo bi opasno.
