Novak Đoković je detaljno objasnio zašto smatra da je osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2024. u Parizu njegov “najveći uspeh.” Legenda srpskog tenisa takođe je otkrila da su porazi na Olimpijskim igrama “najteži porazi” u njegovoj karijeri, istakavši da su Igre za njega “neprocenjive.”
Đoković je pružio fantastičnu igru u finalu Olimpijskih igara 2024, savladavši Karlosa Alkaraza rezultatom 7-6(3), 7-6(2) i time osvojio svoju prvu zlatnu medalju. Tridesetsedmogodišnjak je učestvovao na svojim petim Olimpijskim igrama, a pre toga je osvojio samo bronzanu medalju na svom olimpijskom debiju u Pekingu 2008.
Đoković je doživeo tri bolna poraza u polufinalima Olimpijskih igara: od Rafaela Nadala 2008, Endija Mareja na Igrama u Londonu 2012. i Aleksandra Zvereva u Tokiju 2021. godine. Takođe, poražen je u prvom kolu na Olimpijadi u Riju 2016. od Huana Martina del Potra, kao i u mečevima za bronzanu medalju 2012. i 2021.
Govoreći za RTS, Đoković je objasnio zašto Olimpijske igre za njega imaju poseban značaj dok se osvrnuo na svoju pobedu.
„Postoji nekoliko razloga zašto je olimpijsko zlato moj najveći uspeh,“ rekao je Đoković. „Najveći razlog je to što sam predstavljao Srbiju na najvećem svetskom takmičenju. Retka je prilika da osvojite medalju za svoju zemlju. Osvojio sam bronzu na prvim Olimpijskim igrama. Protiv Nadala sam bio blizu finala. Nakon toga sam izgubio dva polufinala i dve bronze. To su najteži porazi u mojoj karijeri.
„U tenisu smo zaista srećni jer možemo da učestvujemo na četiri najveća turnira, na Grend slemovima. Svake godine možemo da se dokažemo. Olimpijske igre su posebne.
„Samo zato što nisam uspeo da stignem do finala na prva četiri Olimpijska turnira. Imao sam operaciju kolena, uspeo sam da se vratim i dođem do finala Vimbldona, gde me je pobedio isti protivnik kojeg sam savladao u finalu Olimpijskih igara, i to na terenu koji je veoma poznat. Zato sam pao na zemlju kada sam pobedio u polufinalu. Znao sam da tu neću stati. Sama činjenica da su moji najbliži, moja deca, moj tim, članovi srpskog olimpijskog tima bili na tribinama.
„To ne mogu doživeti ni na jednom drugom turniru. Podrška kolega iz drugih sportova davala mi je dodatnu snagu.
„Najlepši set emocija bio je tog dana kada sam pobedio Karlosa Alkaraza u finalu i pao na kolena. Blagosloven sam jer sam doživeo mnogo uspeha, ali ovo je najveći.”
