Novak Đoković je otkrio šta ga čini najviše „ranjivim“ i „krhkim“ u iskrenom odgovoru tokom intervjua. Ovaj 24-struki osvajač Grand Slam titula takmičio se ove nedelje na egzibicionom turniru Six Kings Slam u Saudijskoj Arabiji.
Đoković je pobedio svog velikog rivala Rafaela Nadala u borbi za treće mesto u subotu, nakon što je izgubio od Janika Sinera u polufinalu u Rijadu.
Ovaj 37-godišnji Srbin bio je vicešampion na turniru u Šangaju prošle nedelje, kada je ponovo izgubio od Sinera. Njegov sledeći nastup planiran je na Mastersu u Parizu, koji se održava od 28. oktobra do 3. novembra. Potom će verovatno završiti svoju sezonu na završnom turniru u Torinu, za koji je u dobroj poziciji da se kvalifikuje.
U intervjuu za “La Nacion”, Đoković je dao detaljan i promišljen odgovor kada su ga pitali šta ga čini ranjivim.
„Šta me čini ranjivim? Više nego što ljudi mogu da zamisle. Deca. Moja deca, ali i druga deca“, objasnio je Đoković.
„Oduvek su me deca pogađala, ali kad sam postao otac… kada vidim decu koja pate, slama mi srce, kao da upadam u depresiju. Jer ona su najčistija bića na planeti i zaslužuju najbolje, zaslužuju budućnost.
„A kad vidim te ratove i sve što se dešava… Proživeo sam rat, moj grad je bombardovan danju i noću dva i po meseca. Video sam mrtve ljude. I sada, kada vidim ratove u drugim delovima sveta, ne mogu da razumem.
„Mislim da znam zašto se to dešava, nažalost, zbog političkih pitanja i svega toga, ali me to rastužuje, jer ako ne ostavimo bolji svet za decu sledeće generacije, to znači da nismo uradili stvari kako treba.
„Zato je jedan od najvažnijih razloga zašto radimo s decom kroz našu fondaciju taj što želimo da stvorimo bolje društvo, da obezbedimo bolje obrazovanje. Globalna nepravda me čini veoma ranjivim, posebno u vezi sa decom ili prirodom.
„Veliki sam ljubitelj prirode i životinja; gledanje tog patnje me uništava. Postoji još nešto što nije direktno povezano, ali na neki način jeste, a to je patnja ljudi zbog zdravstvenih problema. Kada ljudi izgube nadu, nemam rešenje za taj strah. Kada sam bio dete, moja porodica se suočila sa ozbiljnim bolestima i vrlo sam osetljiv na to.
„Zamišljam svet koji je zdraviji, mentalno i fizički, povezan sa prirodom i poštuje je. Postoje gradovi gde se i dalje grade zgrade, a zaboravljaju na ekologiju, na važnost svakog drveta. Svako drvo nam pruža kiseonik, daje nam život, energiju, hranu za dušu, sunce. Ali mi smo zarobljeni u našim telefonima.“
