Janik Siner i Iga Švjontek našli su se u centru doping skandala koji je uzburkao svet tenisa. Iako su oboje ostali bez značajnijih sankcija, njihov slučaj otvorio je pitanja o pravilima antidoping kontrole i ravnoteži između sportskih organizacija i sportista. Italijanski teniser Janik Siner bio je predmet kontroverze u martu kada je dva puta pao na doping testu, dok je Poljakinji Igi Švjontek, koja je takođe imala problema sa dopingom, izrečena suspenzija od samo mesec dana. Ovi slučajevi su postavili temelje za promene u pravilima koja bi mogla da imaju dugoročne posledice po tenis i sve sportove pod okriljem Svetske antidoping agencije (WADA).
Ono što je posebno zaintrigiralo javnost jeste činjenica da umesto da su Siner i Švjontek bili ozbiljno kažnjeni za ove prekršaje, Svetska antidoping agencija je odlučila da menja postojeća pravila kako bi, naizgled, olakšala situaciju za njih. Novi set pravila, koji stupa na snagu 1. januara 2027. godine, mogao bi direktno da utiče na ishod njihovih slučajeva, a advokati i menadžeri oba tenisera sigurno će iskoristiti ove promene kako bi branili svoje klijente.
Nova pravila koja WADA uvodi u 2027. godini mogu značajno promeniti način na koji se doping testovi tumače i procesuiraju. Jedna od glavnih promena odnosi se na definiciju „kontaminiranog proizvoda“, koji je do sada bio često korišćen izgovor za prisustvo zabranjenih supstanci u organizmu sportista. Prema novim pravilima, nećemo više govoriti o kontaminiranom proizvodu, već će se u fokus staviti izvor kontaminacije. Ovaj izvor će se označavati kao „nepredvidiv izvor zabranjene supstance“, što znači da bi sportisti mogli da se brane tvrdnjom da nisu bili svesni da su uneli neku zabranjenu supstancu, ako se to desilo slučajno ili nepredvidivo. Ova promena mogla bi biti ključna za Sinerov slučaj, jer je upravo tvrdio da je do kontakta sa zabranjenom supstancom, klostebolom, došlo kroz nesvesnu kontaminaciju. Prema njegovim rečima, fizioterapeut je koristio kremu koja je sadržavala klostebol dok ga je masirao, bez rukavica, što je moglo dovesti do kontaminacije.
Druga promena odnosi se na unos zabranjenih supstanci na veoma minimalnom nivou, što je novi način interpretacije rezultata doping testova. Naime, WADA će postaviti minimalne granice za prisustvo zabranjenih supstanci u organizmu, i sve ispod tih granica neće se smatrati pozitivnim testom na doping. Ova promena bi mogla da pomogne sportistima poput Sinera koji bi, ako se pokaže da je supstanca u njegovom organizmu bila prisutna u vrlo malim količinama, mogao da izbegne ozbiljnije sankcije. WADA će, dakle, uvesti strože kriterijume u pogledu granica unosa supstanci, što može značiti da bi i najmanje količine koje ne prelaze određeni prag mogle biti zanemarene. Ovo bi moglo promeniti dosadašnju praksu, gde su neki sportisti dobijali suspenzije iako su nivoi zabranjenih supstanci bili minimalni.
Sinerov slučaj je postao kontroverzan jer je on bio pozitivan na klostebol, supstancu koja se koristi u medicini, ali je zabranjena u profesionalnom sportu. Prema njegovoj verziji događaja, fizioterapeut mu je primenio kremu koja je sadržavala ovu supstancu dok ga je masirao, što je on smatrao nesvesnim unosom zabranjenog sredstva. Iako su svi sportski organi insistirali na strogoj primeni antidoping pravila, činjenica da su izmene pravila sada u fokusu mogla bi da pruži mogućnost za njegovu odbranu. Ako bi se iskoristile promene u tumačenju minimalnih količina i nepredvidivih izvora kontaminacije, Siner bi mogao da izbegne teže posledice i suspenziju koja mu je pretila.
Međutim, ove promene u pravilima nisu prošle bez kritika. Mnogi u sportskom svetu smatraju da WADA ovim potezima pokazuje dvostruke aršine u primeni antidoping mera. Kritičari smatraju da će ovakva pravila omogućiti sportistima da se izbegnu kazne čak i ako su nesvesno koristili zabranjene supstance, dok istovremeno ne postoji dovoljno stroga kontrola na tržištu supstanci koje se koriste u profesionalnom sportu. Takođe, postoji zabrinutost da će novim pravilima biti omogućeno da sportisti izbegnu odgovornost, iako bi trebalo da budu striktni u primeni pravila koja služe zaštiti integriteta sporta.
U slučaju Janika Sinera, koji je već bio u fokusu zbog svojih doping testova, pitanje je da li će nova pravila biti dovoljno obuhvatna da bi izbegao suspenziju. Za sportistu koji je u samom vrhu svoje discipline, bilo bi katastrofalno ako bi bio suspendovan, posebno jer bi to moglo da utiče na njegovu karijeru i reputaciju. Takođe, postavlja se pitanje šta bi se desilo u slučaju drugih sportista koji su se našli u sličnoj situaciji. Da li će nova pravila omogućiti da sportisti, ako nisu znali za kontaminaciju ili ako su bili izloženi minimalnim količinama supstanci, izbegnu sankcije? Ova pitanja ostaju otvorena, a kritičari smatraju da bi WADA trebalo da bude oprezna u donošenju ovakvih pravila kako bi se očuvala pravičnost u sportu.
Svetska antidoping agencija, koja je dosad bila prepoznata po strogim pravilima i suzbijanju dopinga, sada se suočava sa novim izazovima. Sinerov slučaj mogao bi da postane novi test za ovu organizaciju. Ako se pokaže da su nova pravila doista pogodna za sportiste kao što je Janik Siner, onda bi to moglo otvoriti vrata za nove skandale, u kojima bi se manipulisalo pravilima u korist sportista sa većim resursima i uticajem.
Dakle, iako je u pitanju pravno tehnička promena, ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o tome da li su sportisti zaista odgovorni za sopstvene postupke kada su u pitanju doping testovi, i koliko su pravila antidoping kontrola stvarno fer prema svim učesnicima u sportu. S obzirom na to da će ove promene stupiti na snagu tek 2027. godine, ima vremena da se uoče sve prednosti i mane ovih novih pravila. Jedno je sigurno – budućnost antidoping kontrole u sportu nikada neće biti ista.
