Danas se navršava tačno dve godine od smrti legendarnog Siniše Mihajlovića što je bio povod da se oglasi njegov sin Miroslav.
On se u intervjuu za “Il Messaggero” prisetio slavnog oca i istinske fudbalske i trenerske legende.
“Tata je bio čudo od čoveka, bio je impresivan, veoma dobar i to ne samo kao roditelj. Mama je neverovatna, uvek nas je podržavala i pomagala. Nikad nije bilo pogodnije za sećanje na borca kao što je bio tata. Otići sa 53 godine zbog bolesti za koju si mislio da si je pobedio, bio je udarac za sve nas. Ali Lacio je za nas nešto drugo, odrasli smo u Rimu, blizu ovog tima” rekao je Miroslav Mihajlović i dodao:
“Kasnije je Bolonja ušla u naš život i ono što su grad i klub učinili za mog tatu nešto je što nas veže zauvek. To je snažna emocija, ja želim da budem trener i počinjem tamo gde je tata stao. To je razlog beskrajnog ponosa, ne mogu da omanem, želim da na nebu on bude ponosan na mene. Uvek mi je govorio: radi ono što voliš, ali uči. Pratim te savete. Shvatio sam da volim fudbal od malena, dok sam igrao, a potom je strast narasla živeći pored mog oca”.
Mlađi Mihajlović priznaje da je mnogo toga upijao od Siniše dok je bio živ.
“Često sam prisustvovao tatinim pripremama, pokušavao sam da razumem kako se odnosio prema igračima. Gledao sam treninge i učestvovao u grupnom životu. Sa Bolonjom sam to mogao samo jednu sezonu jer se onda razboleo. Neko može misliti da prezime pomaže, ali ja gledam napred i tražim svoje mesto u fudbalskom svetu. Čovek je velike hrabrosti, lojalnosti i poštovanja: vrednosti koje nam je preneo i koje će nas pratiti celog života. Sada ne razmišljam o taktici, iako mi se sviđa kako tim igra. Momcima iz Bolonje želim pružiti samo veliki mir, kada vidim tatinu sliku u sali za sastanke, napunim se ljubavlju i ponosom” otkrio je Miroslav.
