Okončali su fudbaleri Crvene zvezde prvi deo sezone kao ubeljivo prvi na tabeli Superlige Srbije. Imaju izabranici Vladana Milojevića čak 17 bodova više od prvog pratioca, ekipe Partizana, i stečeni utisak je da je prema svemu viđenom, aktuelni šampion Srbije pokazao da je trenutno na jednom višem nivou od ostalih u ligi.
Pojačali su crveno-beli tim na početku sezone, došla su imena poput Nemanje Radonjića, Bruna Duartea, Felisija Milsona, Silasa, ali i ono bitnije, Zvezda je iz svoje omladinske škole u prvi tim prekomandovala i neke od “klinaca”.
Jedan od njih, koji je posebno skrenuo pažnju na sebe je i supertalnetovani Andrija Maksimović. Popularni “Mesi” debitovao je za seniorsk itim crveno-belih sa svega 17 godina, a partijama u derbiju, potom i u Ligi šampiona, pa i reprezentaciji Srbije, skrenuo je pažnju brojnih evropskih klubova.
Upravo o tome, ali i o prvom delu sezone, Grafičaru, reprezentaciji i mnogim drugim temama, Maksimović je govorio u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.
Sve je počelo u prvom timu Grafičara…
– Krenuo sam u Grafičaru, u prvom timu kod Marka Neđića. Tu sam krenuo prvih pet kola da igram za njega. Postigao sam četiri gola i tu su me pozvali, pošto se povredio Mimović, Zvezda nije imala bonuse, pa su me izabrali da igram derbi za Zvezdu. Bio sam motivisan jer mi je to prvi derbi na stadionu u Humskoj. Nismo dobili osam godina, tako da je moj derbi se završio sa 4:0. Dobili smo derbi i svi su bili zadovoljni – počeo je Maksimović.
Saigrači su ga bordili, te treme nije bilo.
– Svi su me bodrili. Prvo krenuti od šefa Miloja, pa od svih šefova i od kapitana Uroša Spajića. Svi su mi rekli da se opustim, da je to svaka utakmica ista, da nemam tremu. To sam i uradio na terenu.
Potom je usledio i debi u Ligi šampiona, i to ni manje ni više nego protiv Intera.
– Debitovao sam protiv Intera na San Siru. Nije rezultat bio povoljan za nas, ali dobro, bitno je da smo mi odigrali jednu čvrstu i jaku utakmicu do kraja, što bi se reklo. Odigrao sam jednu vrlo korektnu utakmicu. Ceo moj tim se borio do kraja, tako da krivo mi je što je moj debitatski nastup bio izgubljena utakmica, ali dobro.
Samouvereno je izašao na teren, i svojim potezima i partijom oduševio mnoge.
– Bio je stvarno pun stadion. Krivo mi je što nisu bili naši navijači prisutni na toj utakmici, pošto oni nam daju, što bi se reklo, vetar u leđa. Guraju nas 90 minuta. Izašao sam na teren. Isto su mi rekli i na derbiju, da se opustim i da je to samo Liga šampiona, jer sam sanjao taj san i to sam doživeo. Samo treba da izađem na teren, da se borim za grb Crvene zvezde. To sam i uradio.
Stvari su se dešavale brzo, jedna za drugom…
– Svaki san malog deteta je da zaigra u Crvenoj Zvezdi za prvi tim. To mi se i dogodilo, tako da i Liga Šampiona, i A reprezentacija Srbije. Deliti sa takvim igračima na treningu je stvarno… Njih sam gledao na televiziji kad sam bio mali, tako da, nisam ni zamišljao da ću jednog dana stići do ovoga.
Sa svega 17 godina zaigrao je za A reprezentaciju Srbije.
– Stigao je poziv reprezentacije. Kao što sam rekao, sedamnaest godina nije mala stvar, igrati za reprezentaciju, tako da upoznati Vlahovića, Mitrovića, Erakovića i sve te. Tamo mi je bio Kosta Nedeljković, pa sam se malo, tako da kažem, snašao tamo sa njim, zato što mi je on pomogao da sve radim. Zahvalio bih mu ovim putem.
Brzo je dobio i poverenje selektora Stojkovića.
– Protiv Švajcarske smo vodili 2:0, ušao sam 20 minuta, 15 tako. To mi je bio debitantski nastup u Leskovcu, to ću pamtiti ceo život. Posle sam igrao protiv Španije pola sata, tu smo izgubili utakmicu 3:0. I protiv Danske smo igrali sada za prolaz 0:0, stvarno, za prolaz smo igrali, nisam se ni nadao da ću ući, iskreno vam kažem. Ali, on me pustio 15 minuta i korektno sam odigrao. Krivo mi je što nismo uspeli da se plasiramo, ali imamo sad borbu protiv Austrije.
Saigrači su mu pružili podršku.
– Pa bio je tu kapiten Mitrović, Eraković isto. Bili su tu Milenković i Pavlović isto mi je dosta pomogao da se uklopim u taj sistem rada.
Dotakao se derbija u Humskoj, i prvog dela sezone…
– Dobro, nisam krenuo s njima od prvog kola. Krenuo sam tek od petog, šestog, ja mislim. Tako da igrao sam taj derbi. Dobili smo derbi 4:0. Eto, taj derbi ću pamtiti ceo život, zato što smo dobili posle osam godina u Humskoj. Ali za nas je jedna vrlo teška sezona, igrali smo i Ligu šampiona i ligu našu. Dobili Štutgart ovde 5:1, tako da samo da nastavimo u ovom ritmu da radimo i sledeće sezone.
Što se Lige šampiona tiče…
– Prve četiri utakmice smo imali baš teške rivale. Barcelona kući, Monako, isto tamo kod njih. Mislim da nam je bilo ovo lakše, ove četiri utakmice što imamo poslednje. Mislim da možemo da izvučemo makar tri pobede da bismo se plasirali dalje. Mi se nadamo da ćemo proći dalje, svi verujemo, kako u svlačionici, tako i od šefova. Tako da imamo još PSV i Jang bojs. Mislimo da možemo da dobijemo utakmice.
Sa svega 17 godina, delio je teren sa imenima poput Roberta Levandovskog, Lautara Martineza…
– Pa kažem vam, gledao sam Levandovskog kako igra svetsko prvenstvo, Lautaro Martinez isto osvajao svetsko prvenstvo. Gledao sam ih na televiziji i nisam se nadao da ću iskreno da se rukujem s njima negde na terenu, ali drago mi je što imam taj osećaj da igram protiv njih.
I pored pobede, Štutgart pamti kao najteži meč…
– Štutgart, ovde. Bila je ubedljiva pobeda, ali oni su imali i trku i bili su jači od nas, ali mi smo pokazali da možemo da igramo Ligu šampiona.
Pritisak uvek postoji, ali…
– Ja sam rekao da su prve četiri kola baš bila teška. Ovo je kuća, ovo je naša Marakana. Tu su naši navijači. Ovde je sve lakše što bi se reklo nama, ali njima je bilo mnogo teško. Mislim da je ta utakmica presudila da mi možemo dalje.
Nema opuštanja u drugom delu sezone…
– Nema veze što mi bežimo, Partizanu ili Lučanima. Tako da, ući ćemo mi fokusirani u drugom delu sezone i čvrsto. Imamo i tu Ligu šampiona, tako da nema opuštanja za nas. Kao da je bodovna razlika na bod, tako ćemo igrati i tako ćemo se ponašati na terenu.
Osvrnuo se i na interesovanje brojnih klubova…
– Ne pratim ja to mnogo. To su zaduženi direktori kluba, tako da on će odrediti šta je za mene bolje. Ja se nadam da ću ostati ovde i sledeće sezone.
Iako bi voleo da ostane, znači mu interesovanje…
– Drago mi je da vidim stvarno velike ekipe da kažem da se interesuju za mene. Tako da, to mi samo daje vetar u leđa da nastavim da treniram jače i bolje.
Period u Grafičaru ga je ojačao…
– Tu sam se, da kažem, čeličio za prvi tim Zvezde. Tako da, stvarno bih zahvalio i treneru Marku Neđiću jer bez njega ne bih ovde bio gde jesam. Pomogao mi je stvarno dosta toga. Ojačao sam, osetio seniorski fudbal i tako došao do prvog tima Zvezde.
Otkrio je kako će provesti praznike…
– Mislim da ću biti sa porodicom u Novom Pazaru, pošto nisam bio dugo s njima zajedno, tako da mislim da ću s njima provesti Novu godinu.
Sebi je poželeo zdravlje i sreću…
– Prvo zdravlja i sreće, pa posle sve će ostalo doći na svoje.
Za sam kraj, imao je poruku za navijače.
– Prvo Liga šampiona da se dobije, u to da verujemo svi. Prvo PSV, da dođete u što većem broju da bodrite našu Crvenu zvezdu – rekao je Maksimović.
