Košarkaš Besiktasa na pozajmici iz Crvene zvezde, Uroš Plavšić, pričao je o svom novom timu i odnosom sa trenerom Dušanom Alimpijevićem.
Srpski reprezentativac poslat je 27. decembra na pozajmicu u Besiktas, tim iz grada na dva kontinenta. O svojim prvim utiscima, pričao je za Mozzart TV.
“Navikao sam se generalno na Istanbul i pre svega na gužvu. Jedina obaveza mi je da idem na trening i jednostavno morate biti spremni da se jedan dan vozite do dvorane 10 minuta, a drugi sat vremena. Nije jednostavno kada promenite ekipu na sredini sezone i dođete u klub gde postoje već neki automatizmi, znaju se u uloge i slično. Ono što meni olakšava stvar jeste činjenica da su me saigrači prihvatili i da mi mnogo pomažu u adaptaciji.”
U Turskoj je završio na insistiranje trenera Dušana Alimpijevića, koji je takođe prošao kroz Crvenu zvezdu.
“Uspostavljena je odlična veza između mene i trenera Dušana Alimpijevića. Mislim da smo se sjajno povezali zbog činjenice da smo obojica iz Srbije, kao i to da smo i jedan i drugi prošli kroz Crvenu Zvezdu. Alimpijević i ja znamo kakav je pritisak biti deo Zvezde, on kao trener, a ja kao igrač i jednostavno to iskustvo nam mnogo znači. Mislim da će ovo biti jedna odlična saradnja i da ćemo zajedno pomoći Besiktasu da dođe do zacrtanih ciljeva, ali da se naslutiti da ćemo odlično sarađivati. On je rekao da ćemo zajedno probati da iskoristimo celokupan potencijal koji posedujem i odlučio sam se da dođem u Besiktaš iz razloga što sam video koliko me žele.”
Pričao je Uroš Plavšić o tome šta najviše ceni kod srpskog trenera.
“Ono što najviše cenim kod Alimpijevića je autoritet koji nije veštački. Iskreno, ne volim trenere koji hoće to da grade na način da dođu kod tebe i kažu: ‘Slušaj, ja sam ovde trener, a ti radiš ono što ti ja kažem.’ Kod njega je sve to prijateljski i odnos sa igračima koji on gradi je upravo takav, možda zbog činjenice da je mlad trener. On je neko ko je veoma opušten van terena, ali kad dođemo da radimo, onda ga svi slušamo, bez nekog pritiska, već zbog prijateljskog odnosa koji ima sa nama. Gledam ga i mislim da bih jednog dana želeo da budem trener baš kakav je Alimpijević. Uspeo je da stvori pozitivnu atmosferu i da nađe balans u pobedama i porazima.”
Igranje u najjačem evropskom takmičenju za njega je neverovatno iskustvo, a smatra da je Evroliga jača od NBA.
“Pre svega je igranje u Evroligi jedno neverovatno iskustvo, pogotovo pred Zvezdinim navijačima. Kada počnete da trenirate, onda sanjate taj trenutak da zaigrate pred punom Arenom, a to se meni ostvarilo. Što se tiče Evrolige, mislim da je to trenutno najkvalitetnije košarkaško takmičenje na svetu, zbog činjenice na koji način se igra i u odbrani i u napadu. Takođe, o kvalitetnu govori sve veći broj NBA igrača koji dolaze u Evroligu. Fizički je veoma zahtevno takmičenje i mislim da možda nisam bio spreman za tako nešto. Jednostavno, davao sam previše respekta nekim igračima protiv kojih sam igrao. Posle Besiktaša ću biti spreman da se vratim u Evroligu i nadam se da ću opet dobiti šansu.”
Iako je trenutno na pozajmici u Istanbulu, srpski centar kaže da je veliki navijač beogradskih crveno-belih, što je za njega stvar kućnog vaspitanja.
“Zahvalan sam što sam ovde u Bešiktasu, ali je Zvezda moj klub. Kada sam se posle prvog srednje prebacio iz Užica u Beograd bio sam srećan što sam još bliže Zvezdi. Za mene je bila najvažnija stvar ta što sam dobio mogućnost da bodrim sa tribina moj klub, ma o kom sportu da se radi. Gledao sam da ne propustim ni fudbal, ni košarku i da idem na utakmice kad god mogu, a iskreno ne mogu da se setim koliko sam put bio i na Marakani i u Areni. Odrastao sam uz Zvezdu, to je stvar vaspitanja i put koji mi je otac pokazao. Naježim se i kad pomislim o mom debiju u crveno-belom dresu, za mene je to bilo ostvarenje sna.”
Koliko tim koji ga je poslao na pozajmicu može ove sezone?
“Mislim da Zvezda može daleko, što da i ne osvoji Evroligu, a to je ono što ja želim. Trener Janis Sferopulos zna šta radi, uprava takođe, igrači su svesni čiji dres nose i zaista mislim da mogu daleko. Ostaje nam da bodrimo tim, neko iz Arene, a neko ko je daleko putem malih ekrana”, rekao je Uroš Plavšić.
