U Skupštini grada Beograda održana je komemoracija povodom smrti legendarnog košarkaša Dražena Dalipagića.
Popularni Praja napustio nas je kao najbolji strelac u istoriji reprezentacije Jugoslavije (osvajač 12 medalja) i KK Partizan.
Na komemoraciji evropskog, svetskog i olimpijskog šampiona bilia je naravno porodica, bivši saigrači, i najvažniji ljudi jugoslovenske košarke i sporta.
Među njima su bili Dragan Kićanović, Zoran Slavnić, Dragan Todorić, Miško Marić, Ratko Radovanović i Željko Jerkov, selektor Svetislav Pešić, Dejan Bodiroga, predsednik Evrolige. Zatim Nebojša Čović, predsednik KSS, Božidar Maljković, predsednik OKS. Predrag Danilović…
Takođe i Željko Obradović, trener Partizana, Duško Vujošević, Zoran Savić, sportski direktor crno-belih i mnogi drugi.
U ime porodice obratio se Duško Vujošević.
– Svesni smo da je otišao jedan od najboljih od nas. Znamo sve o njemu, sa 19 godina je imao sreću da dođe u Partizan kod Ranka Žeravice i tada je košarka počela da izlazi u prvi plan, uz fudbal i vaterpolo. U njemu je bio košarkaški DNK i tad je počeo da se stvara kult Partizana. Bio je pošten i skroman, fantastičan čovek, sigurno jedan od najboljih košarkaša Evrope ikad. Bio je veliki Jugosloven, nikada to nije krio, teško je podneo sve što se desilo u zemlji, a koliko ju je voleo govori i to da nije ostao u Bostonu jer bi izgubio pravo da igra za reprezentaciju. Siguran sam da bi bio najbolji strelac NBA lige sve do Majkla Džordana – rekao je Vujošević.
Tu je bio i dugogodišnji priajtelj i menadžer Andrea Fadini.
– Italija je zemlja u kojoj je Dalipagić ostavio dubok trag i vest o njegovoj smrti duboko je potresla sve ljubitelje košarke. O tome govori i objava na drugoj strani lista “Korijera delo sport”, što je retkost. Uvek je igrao na severu Italije, verujem zbog blizine Beograda, ali i zbog toga što su ljudi iz tog dela bili opčinjeni jugoslovenskom košarkom, kao i Dalipagićem. Verujem da bi se ljutio na nas da vidi ovaj skup, ali odlučio sam da ga ovaj put ne poslušam – istakao je Fadini.
Nebojša Čović je poručio da je pre nekoliko dana kada je video Praju u bolnici znao da vodi najvažniju bitku, ali da je verovao da nije poslednja.
– Zadužio si nas mnogo, rekao si da ne možeš više, ali verovao sam da kao ponosni Hercegovac možeš da dobiješ i tu bitku. Ima li nekoga da ne zna ko si bio? Ne verujem, svi znaju da si obeležio jednu od najsjajnih epoha košarke na ovim prostorima, idol svima, a na kraju opet porodičan čovek. Legende ne mogu da odu. Hvala ti na svemu – jasan je Čović.
