Samo jedan gol u dve utakmice je problem Crvene zvezde u Ligi šampiona. Ubedljiv poraz u Milanu otkrio je slabosti i pokazao da pojedinci pored očekivanja nemaju učinak na terenu.
Deluje da dovođenje u poslednjim danima prelaznog roka nije pravi recept za dodatnu selekciju iz više razloga. Potrebno je vreme za uklapanje, prošle su pripreme, stilovi se razlikuju od tima do tima. Ima plus na duže staze, kada prođe period adaptacije što se pokazalo u slučaju In Bom Hvanga i Šerifa Ndiajea.
Za sada se više očekivalo od Radeta Krunića, Vanje Drkušića, Felisio Milsona, kao i pojedinaca, koji imaju duži staž u timu trenera Vladana Milojevića i ekstra su plaćeni. Jedan ili dva bljeska su malo.
Dominacija u Superligi je jedna deo balade, a drugi da se pokuša da popravi konto u Ligi šampiona. Na toj pozornici sve je teže, a samo kvalitet može da donese profit.
Uložio je klub dosta novca, plasaman u evropsku elitu je to omogućio, kao i prodaja talenata. Onda iskusni moraju da imaju kontinuitet, a ne može da se još mnogo čeka da prorade i opravdaju očekivanja. Ambicije su često veće od realnih mogućnosti, ali Zvezda neće da trpi prosek, što su potrvdili rastanci sa Nemanjom Stojićem i Pumom Rodrigezom. Ili jesi, ili nisi za veliki klub, ali naredne novajlije moraće da prodju još “jači” filter. Tu nema nikakve dileme.
