Navijači Partizana ostali su uskraćeni za to ove zime jer su crno-beli stegnuti finansijskim i brojnim drugim proceduralnim problemima morali da stegnu kaiš. Ipak, dolaskom Predraga Mijatovića na čelo sportskog sektora, prosečan “grobar” očekivao je više na fudbalskoj pijaci.
Zašto se to nije dogodilo i kakvi su planovi Partizana na leto bile su centralne teme intervjua MaxBet Sport sa legendom kluba iz Humske i Real Madrida.
Da krenemo od teme koja navijače najviše zanima. Zbog čega je Partizan bio tih u januarskom prelaznom roku?
– Interesantno pitanje. I te kako sam svestan šta se od mene očekuje, koliko sam godina proveo u fudbalu na raznim funkcijama. I kontakti i sve je to jasno. Međutim, naš put, kad pričamo o sportskom sektoru, gradimo na osnovu iskustva, znanja, posvećenosti i rada. Pogotovo rad, posvećenost i znanje. To su tri segmenta koja mogu da dovedu do rezultata. Ja ne treba nikome da se dokazujem. Mogu ja i to, ali to nije pravi put. Zato što naša finansijska situacija nama, spotskom sektoru, ne dozvoljava, ako imamo iole etike i poštenja, da mi dodatno zadužujemo klub da bismo fascinirali nekoga ili naše navijače. Znam da se od mene očekivalo da dođu u najmanju ruku dva Španca, tri Francuza i jedan Nemac ili Englez. Doći će i to vreme. Znam koji je pravi put, tražim vreme i razumevanje. I mislim da ga imam. Ne misle tako svi navijači, a i koji misle, nemam problem da im objasnim. Ne želim da zadužujem klub, želim da spuštam dugovanje kluba da bih jednog dana mogli da izađemo na tržište i da kažemo: “Evo ga, evo ga taj Španac”. Ne da dovodimo bilo koga, ne da dovodimo kvantitet da bih ja pokazao da sam neki strašan menadžer. Idemo potpuna kontra. Konsolidacija kluba, konsolidacija naše ekonimije, pravimo neki put. Nama je najbitnija stvar bila da pogodimo trenera. Zato smo potrošili više od 25 dana da stvarno čekiramo svaki parametar našeg izbora. I to je bio Srđan.
Kako je pao izbor na njega?
– Tu je bio fokus i moj i Dankov. Ako napravimo grešku sa dovođenjem trenera, koji se ne slaže sa našom filozofijom, sa našim viđenjem fudbala, ne trenutnog nego onog što dolazi, onda imamo problem. Ako igrače ne vodi neko ko je modernih shvatanja, moderne filozofije, opet imate problem. Moja teorija je da pravi trener od dobrog igrača napravi mnogo dobrog igrača, od mnogo dobrog igrača odličnog, a od odličnog top igrača. I vi ste videli u ovim utakmicama otkad je došao Srđan da smo napravili neke pomake. Fali tu još dosta, ali mi ličimo na ekipu. Na derbiju smo pokazali karakter, ličili smo na ekipu. Jesu oni više imali loptu i više šutirali ka golu. Ali nama je bilo bitno da možemo trkački da izdržimo ritam, što smo uradili i taktički – fenomenalno. Jesmo se branili, ali smo ličili na ekipu. I reakcija – iz negativnog rezultata u pozitivni protiv jedne ekipe koja je u ovom trenutku zaista superiorna. Bitno je koliko smo pokazali karakter, personaliti i da možemo. I onda sa tim kad se ubace ta dva Španca, ta dva ova, ta dva ona, onda to ide u dobrom pravcu.
Niste nam objasnili strategiju u januaru.
– Januarski prelazni rok služi samo za jednu stvar. Kad je negativno da se potkrpiš do kraja sezone jer čim ti izađeš na tržište znači da si promašio u letnjem prelaznom roku. I drugi segment je kad nisi promašio, da dovedeš neke talente, mlade igrače za budućnost, koji ne treba da igraju odmah. Ja sam to uradio u Madridu sa Gagom, Iguainom, Marselom. Daj bože da mi dođemo u januar kad ćemo da razmišljamo o talentima. To je fenomenalno. Pa su mi govorili šta će ti Marselo. Vidiš, gledao sam ga, to je potencijal. Evo sad imate Mančester siti, uložili su 200 miliona, ispali iz Lige šampiona, ne mogu da se sastave. Januarski prelazni rok, barem dok sam ja ovde, je važan, ali samo kod gledanja neke budućnosti. Mi smo doveli Vukotića, koji je talenat, to je ozbiljan potencijal. Doveli smo igrače sa opcijom otkupa. Naše pojačanje je Simić, tako treba gledati. Nema veze što je iz naše škole.
Zašto Simić nije ranije dobio šansu?
– Ranije nije moglo, jer možda prethodni trener nije imao tu viziju. Treneri žele sigurnost. Pa između špica koji ima 25 godina za kog zna šta će da mu da, on će izabrati njega pre nego nekog sa 18, 19 godina koji je potencijal. To potpuno razumem da sam trener. Ali pošto sam ja klub, onda moram i da zadovoljim trenera, ali i da potenciram mladost. I mi smo sada u toj fazi. Naš trener je na derbi izašao sa dobrim blokom, što je možda bio jedini način da se igra protiv Crvene zvezde. Nije bilo ni Natha ni Vukotića.
Koliko ste bili iznenađeni odlukom trenera, iako ste, pretpostavljamo, znali za strategiju u derbiju?
– Da li vi verujete u ovo što ću vam reći… Ja jesam i dan pred utakmicu razgovarao sa trenerom. I Danko i ja. Pričali smo o utakmici, da ostavimo dobar utisak. Rekli momcima da su nas svi otpisali, da se očekuje da primimo pet komada, da se stisnu, da to mogu. Ni u jednom trenutku niti Danko niti ja nismo pitali Srđana ko će da igra, na koji će način da igra, niti sam ja znao ko igra. I uopšte mi nije bilo iznenađenje. Ako je to njegov stav, a poznaje bolje igrače nego ja 10 puta. Ako bude kataklizma, onda može da se kaže možda si pogrešio. Ali nije i onda samo napred. Iznenađenje je bilo sad da možda da uđe Goh. Neću da krijem, probavali smo s njegovim menadžerima da ga prodamo. Ostao je tu, trener ima tu širinu da ko je tu, on je igrač Partizana. Ako on vidi da možeš, samo napred. Svako radi svoj posao.
Možda i najveće iznenađenje je momak koji je bio spreman sa koferima za Kinu – Aldo Kalulu.
– Jeste, ali se nije desilo. Mi moramo kao neki upravni odbor, radimo kao tim, niti iko sam donosi odluke. Mi imamo najveći uticaj što se tiče sportskog sektora. Samo tako možemo da pravimo pravi klub. Sportski rezultati ne treba da budu parametar funkcionisanja jedne organizacije. Stalno navodim isti primer. Real Madrid 32 godine nije bio prvak Evrope, ali nikad nije izgubio status velikog, najvećeg kluba.
Kako ćete da se ponašate kao klub u junskom prelaznom roku?
– Neće u junu biti mnogo bolja situacija, ali ćemo imati više kredibiliteta. Ljudi već shvataju i javnost fudbalska i naši navijači da mi stvarno radimo. Da je nama bitno da sredimo Teleoptik ako hoćemo da pravimo igrače. Mi moramo da nateramo roditelje da kad nam dovedu decu da vide gde im deca prvodode vreme. Da kažu ovo je kao u apoteci, a ne kao u konjušarnici. Jer samo tako možemo da vratimo kredibilitet. Da bude opet da svi hoće u Partizan, pa ko ne prođe, ide dalje. Sada je obrnuto, svi beže iz Partizana i mi moramo da vratimo struje prema nama. To možemo da radimo radom i infrastrukturom. Nije više vreme kao kad je mene otac odveo u OFK Titograd i to ti je to. Sada i dete kad ide u školu, roditelji gledaju klupe, učionice.
Kako je moguće da Partizan ne može da dovede špica Radničkog iz Niša Trivantea Stjuarta? Da li je toliko izgubljen kredibilitet?
– Upravo tako. Mi smo izgubili ono što je najosnovnije za veliku instituciju. Ljudi nam ne veruju. Partizanu klubocvi strani i domaći, sponzori, ne veruju. Nije da mi ne možemo da dovedemo špica. Nije to ni pitanje para. Možemo da se nategnemo. I dobro je što nije došlo do transfera. Mi smo rekli to možemo, oni su hteli više. Nema licitiranja. Ja mogu da te platim 200 i toliko stvarno mogu. A da ti obećam 400, e to se radilo ranije. Ja ti obećam i? Imidž je bio gde ćeš njima da prodaš, oni ne plaćaju. Mi sad moramo da vratimo to da kad nešto obećamo tako i bude i da ljudi tako naviknuti.
Očekivalo se ipak više akcije u januaru…
– Ne bih imao mira da sam u januarskom prelaznom roku da sam dodatno zadužio klub. Potpuna kontra. Moji najintimniji prijatelji mi kažu: “E brate, očekivao sam više od tebe”. I ja sam, al šta da radim? Da se ponašam ko pijani milioner? A onda kad mi igrači traže platu ja da im kažem da sačekaju dva meseca. A onda mi oni kažu šta da čekamo potrošili ste milion i po evra na pojačanja.
Načeli ste temi, da li plate kasne?
– Plate su redovne. Bilo je par meseci gde isplatimo pola plate, pa drugu polovinu. Nas prošlost udara po glavi. Znaju to i igrači i izuzetno je korektan odnos. Što se tiče plata i infrastrukture, igrači su nam zahvalni. Najbitniji su igrači, pa stručni štab, a onda svi mi okolo. Ja želim sutra da dovedem i Ronalda i Mesija, ali sve shodno mogućnostima.
Kako reagujete ako trener kaže meni ovaj igrač treba, ali s druge strane ima visoku platu?
– Vrlo jednostavno reagujemo. Razgovarali smo sa 12 trenera raznih gabarita. Kad ulazite u priču sa trenerom, morate biti otvoreni i iskreni. Ovo smo mi. Predočim ti šta smo mi. Šta možemo, šta ne možemo. Ne mogu da ti pričam da ćemo da kupimo pet igrača u januaru, a pojačanja ne dolaze. Srđan me oduševio što je shvatio da mi nismo u situaciji da dovodimo igrače. Bili smo u situaciji da možda niko ne dođe osim Vukotića. Pomerali smo brda da dovedemo šesticu i štopera. Jedan skup, drugi nema ritam utakmica, treći je rešenje samo do juna… Da se vratim na Kalulua, mnogo nas košta. Nismo uspeli da završimo varijantu. Ne što nismo mogli, nego držimo do principa. Ako mislimo da je cena milion evra, makar nemali za toplu vodu, nećemo ga prodati za 950.000. Držimo do reputacije i samo tim pristupom postajemo neki važni igrači. A ne da prihvatamo šta nam daju. Da i menadžeri i igrači znaju da dolaze u pravi, veliki klub. To što mi sad nemamo pare, imaćemo ih za godinu, dve. Ali ne možemo baš da se ponašamo kao da smo mali klub. I Mujakić i Zubairu i neki mlađi igrači, samo da ga skinemo s plate. Nemoj ti menadžeru da misliš kako ću ja da preživim. Ima i letnji prelazni rok.
Kalulu je bio ljut jer nije želeo u Kinu.
– Kalulu je bio ljut i razumem ga, pa da gol, pa se ne raduje. Sad se i te kako raduje. Zato što je i on shvatio da ima neku instituciju iznad sebe i da nema zajebancije. Ti daješ golove, zato te i plaćamo. Trener zna da ako dođe ponuda s kojom smo mi zadovoljni da ćemo ga prodati, jer nam trebaju pare. Ali ne može da dođe ponuda sa kojom mi nismo zadovoljni, ali nam fali da isplatimo platu, pa evo. Cena mu je već skočila za 50 odsto, a možda skoči još. Hteli smo da ga prodamo za milion u januaru, moguće je da neko ponudi milion i po u junu i da ja kažem – ne može. Veliki smo klub, doći će i naša vremena kad ćemo moći i da kupimo i da prodamo. Imam ludu želju da obaram rekorde u transferima. Ne zbog mog ega, nego ova institucija mora da pravi tendencije.
Pominjete vreme, a istim ste oročeni do juna.
Mi smo privremeno tu, radimo kao da ćemo biti 10 godina. Milka koja je napravila vrhunsku karijeru, ali evo je tu u 9 ujutru svakog dana kao da zarađuje milione. Da radimo na isti način – transparentno, uz znanje, da svako vidi šta mi radimo. Transfer kad se desi, objavljujemo sve parametre. Kao da smo na berzi. Šta da krijemo, od koga da krijemo? Skupština kad se napravi imamo obavezu da se formira Skupština koja mora da izabere predsednika i upravni odbor. Možda se pojavi još jedan ili dva kandidata. Sad da odemo, mislim da bi neko rekao da smo uradili dobar posao. Smanili dug, poreski dug, konsolidovali na ekipu. Liči na ekipu. Infrastruktura, sad ćemo da osvetlimo Teleoptik. Sad ćemo staviti led svetla, žuta su ona stara. Rezidencija za klince, gde su živeli u jednim nenormalnim uslovima. Sada smo našli novu rezidenciju koja košta manje, a mnogo bolje izgleda. Druga je stvar što ljudi neće da vide sve te stvari. Ako smo ušli tu, idemo do kraja.
Koliko igrača je neophodno Partizanu?
– To moramo da dobro da definišemo. Ja sam Balkanac u biti, bez obzira na to što živim u Španiji 30 godina. Kod nas je bitan kvantitet. Taj talas, kad nešto menjamo, da ruši sve. Fudbal je socijalni fenomen i emocija. Fudbal nije dovesti 20 igrača, nego dovesti pet, ali tih pet koji će da vas dignu s ove stolice. Da ne bude ko odvede ovoga, nego jao kakav je igrač. Barem ja to tako vidim. Nikad da bi fascinirali nekog nećemo dovesti 15 igrača. Možda nam stvarno zatreba 15, pa dovedemo. Ali da li nekom timu treba 15 igrača. To nije normalno. Treba nam možda pet šest. Možda pet nekih iskusnih i tri mlada da se kale, da podignemo dva, tri iz akademije i eto ga 10. Ne kupujemo nameštaj, 15 novih stolica… Svestan sam i da moramo da imamo kvalitet. Jer nas je kvalitet i titule doveo do velikog kluba, a ne jer postojimo tolike godine. Ima starijih klubova koji nisu ove veličine, a ima i mlađih koji idu jednom ozbiljnom dinamikom. Dovešćemo igrača koliko nam bude potrebno. Definisaćemo to sa trenerom.
Postaje li trener zaista trener od nove sezone?
– Mi smo već pričali u tom pravcu. Ako imamo status privremenog odbora, mi ne možemo da potpisujemo trenere na dve, tri godine. Ako nastavimo, a to je hipotetički, a posao je dobar, mi samo nastavljamo. Zašto da tražim novog trenera od juna? Ako dođe neko drugi, može i taj da kaže ovaj Srđan je dobar, ne tražimo trenera. Ako bude nešto nepredviđeno, reći ću Srđanu da imamo druge ideje. Kapelu sam dao otkaz posle jedne sezone, iako smo bili prvaci i doveo sam Šustera i opet smo bili prvi. Nemam problem sa tim. Srđan je shvatio da je Partizan njegov najveći izazov u karijeri. I siguran sam da je mogao d azaradi mnogo više para u nekom drugom klubu. Zaključio je da će mu Partizan doneti mnogo više privilegija jednog dana. Mi smo se pokrpili, igramo bolje…
Ostali ste nam dužni konkretan plan za leto. Kako do novca za igrače?
– Mi sad moramo da obratimo pažnju na našu akademiju i da to privedemo kraju. Da od leta krenemo malo agresivnijom dinamikom pravljenja igrača, da neko izađe iz te fabrike. Međutim, imamo već taletntovanih momaka, koji su već u prvom timu i imaju iskustva. Pored sponzorskih ugovora, pored svih drugih stvari koje ćemo korati da obezbedimo, verovatno ćemo iz ove grupe igrača nekog da prodamo. Moraćemo da prodajemo i one sa većom platom, sve i da ne želimo. Moramo da režemo luksuz. Moramo da budemo racionalni. Ljude ne zanimaju ni svlačionice, ni dug, gro ljudi samo vidi utakmicu i onaj derbi. Nas ljudi posle derbija već drugačije gledamo. Sad posle derbija, Partizan ima trenera. Ne zadovoljavamo apetite ljudi koji ne čine ovu instituciju već donosimo odluke koje će da je unaprede. A Peđa Mijatović će uvek da bude rogat. Ja sam fenomen. Mene gaze i zvezdaš Anđus i partizanovac Željko Pantić. I zvezdaši i partizanovci me deru. Nije ni bitno.
Pod kojim uslovima biste bili spremni da odete iz Partizana?
– Ako jug i naši navijači krenu da govore Mijate odlazi ili uprava napolje, ja odlazim. Optužili su me da ću da pravim transfere sa svojim kumovima. Znam šta sam, ko sam, svestan sam etikete koje imam. Čuo sam i javno da sam došao da pravim kombinacije sa Lemićem. To je prvi načeo Anđus. Jednom sam ga sreo u životu u jednom restoranu, mislim da me nije ni prepoznao. Nego sam se javio, vidim da me nije prepoznao. Ja naočare, ostarilo se. Ja reko samo da te pozdravim, Peđa Mijatović. A sad da se pazi Peđa, policija i BIA to prate. Slobodno me pratite. Mislim da gube vreme. Nemam biznis ni u Srbiji ni u Crnoj Gori. Puno puta se pitam da li sam napravio pravu odluku. Gomila prijatelja misli da nisam, moja familija misli da nisam. Ali sad sam tu, da idem nazad neću, ali gazim napred. Neka me Skupština zameni, neka se organizuju navijači neka viču. Ako shvatim da sam nepotreban, onda smo doviđenja. Ljudi, radio sam tri godine u Realu, uzmemo titulu, taj dan se priča o Ligi šampiona naredne sezone. Pa čekajte, pustite me da uzmem prvo ovaj pehar…
Možete li i u Partizanu da uzmete neki pehar?
– Svugde gde sam u životu radio, uzeo sam neke pehare. Nema razloga da ne verujem da neću i u Partizanu. Uzeo sam kao igrač, moram i kao član uprave. U Realu sam uzeo i kao igrač i kao član uprave. To je moja dinamika. Nemam dilemu. Ali ne mogu da obećam da ću biti prvak Srbije naredne godine. Da želim, apsolutno. Da li sam spreman, možda ne u ovom trenutku. Koliki je vremenski period? Osam godina nismo uzeli prvenstvo. Imali smo i mi seriju dominacije. Možda po nekoj dinamici dolazi naša era. Bio bih neviđeni idiot kad bih obećao titulu od leta. Bio bih lud. Šta mogu da obećam navijačima. Imamo veliku ambiciju da nastavimo posle Skupštine. Pravimo sportski projekat. Partizan ne sme da ima nezadovoljne igrače. Ambiciozne, zadovoljne i kvalitetne igrače mora da ima Partizan, ali to ne može sve u jednom prelaznom roku. Ali ima i taj rival koji ima ambicije. I oni će shodno našem rastu biti uplašeniji i hteće da nam pariraju. Sad je velika razlika, sad je razlika 20 bodova.
Da vidite da možete da osvojite titulu, da li biste prekršili principe i zadužili se dodatno?
– Bih, ako bih imao stopostotne garancije da će to da se desi. Imate tri boda prednosti, dovedete dva igrača… Mogu li da se povrede, da se ne snađu? Fudbal je neegzaktan. Nema nikakve garancije. Moramo da idemo u drugom pravcu, da donosimo racionalne odluke. Ušao sam sa idejom da je loše, ali sam mislio da preteruju. Ali kad sam došao, majko moja gde sam došao.
Jeste li se pokajali?
– Nisam se pokajao. Mislio sam da će biti malo rasterećenije. Da ćemo nekako biti zaštićeniji. Da će navijači da shvate da je to neki proces.
Šta je Peđa Mijatović u Partizanu od juna?
– To sad nije bitno.
Bitno je, morate da imate neku zvaničnu funkciju.
– Sportski direktor sigurno nisam. Nisam ni predsednik. A nisam ni generalni.
Šta ste onda?
– Šta fali funkciji predsednika za sportska pitanja?
A imate li ambiciju da budete predsednik?
– Predsednik je Rasim, ali ako on kaže jednog dana ja ne mogu više, umorilo me sve ovo, zašto da ne. A da vas pitam – zašto da predsednik Partizana ne bude žena jednog dana?
Leave a Reply