Košarkaši Crvene zvezde zapali su u najgoru krizu od početka sezone i to onda kada bi, po nekom nepisanom pravilu, trebalo da igraju najbolju košarku! Crveno-beli već dva meseca ne mogu da se sastave u napadu, a posebno u oči upadaju sve ćešće katastrofalne partije momaka od kojih se na početku takmičarske godine najviše očekivalo. U pitanju su Kodi Miler-Mekintajer, Ajzea Kenan, Nemanja Nedović i Nikola Kalinić.
Crvena zvezda je sinoć izgubila od Cedevita Olimpije u Ljubljani 74:69 i tako produbila krizu koja traje još od Kupa Radivoja Koraća. Očekivalo se da će crveno-beli, nakon što su pobedili Partizan u borbi za prvi trofej u sezoni, dobiti „vetar u leđa“ i krenuti da igraju kao krajem decembra i početkom januara, ali desilo se suprotno, pa je ekipa praktično nokautirana u prethodna dva evroligaška meča, protiv Žalgirisa u Beogradu, odnosno protiv Bajerna u Minhenu.
Na kraju, došao je i pomenuti poraz od Cedevite u Ljubljani, što je samo potvrda da se ekipa Janisa Sferopulosa nalazi u ozbiljnoj krizi. Šta god neko drugi mislio i kako god na Malom Kalemegdanu pokušali da „ugase požar“. Dobra stvar je da Crvena zvezda i dalje ima odlične šanse da se nađe u plej-ofu Evrolige i da se bori za trofej ABA lige, a raspored joj u oba takmičenja ide naruku.
Uzroka za debelu krizu je mnogo, a navijači, stručna javnost, pa i laici, vide da nešto u ekipi debelo ne štima i da najvažniji igrači ne rade ono zbog čega su dovedeni. I skupo plaćeni.
Odgovornost ide i na dušu trenera Janisa Sferopulosa, koji je nesumnjivo uradio mnogo dobrih stvari na Malom Kalemegdanu, ali u verovatno najvažnijem delu sezone nije tempirao formu za odlučujuće okršaje u Evroligi i ABA ligi.
Krenimo od pozicije plejmejkera. Glavni organizator igre je Kodi Miler-Mekintajer, Amerikanac koji je skupo plaćen prošlog leta, ali kada god je na terenu, utisak je da neke odlučne ideje u organizaciji – nema. Mekintajer je bio fantastičan u finalu Kupa Radivoja Koraća, svojim minijaturama je maltene sam srušio Partizan u produžetku, ali u mnogim mečevima nije ga bilo nigde kada je to najpotrebnije.
Šanse za popravku i dalje ima, Amerikanac je poznat po tome da nikada ne odustaje, ali malo je navijača Crvene zvezde koji imaju poverenja u njega kada dođu „stani-pani“ situacije.
Drugi igrač koji se ozbiljno muči sa pronalaskom prave forme je iskusni američki bek Ajzea Kenan. Letos ga je Crvena zvezda dovela iz Olimpijakosa, plan je bio da nekadašnji NBA as bude glavna opcija u napadu, šuter koji ne promašuje kada ostane sam za tri poena. I šuter koji, kao što se i očekuje od „egzekutora“, sam pronalazi pozicije iz kojih pogađa za tri.
Rešavao je Kenan utakmice protiv Virtusa u Bolonji, Baskonije u Vitoriji, ali u poslednje vreme ni on ne može da pogura ekipu sa Malog Kalemegdana. Možda ima i do sistema igre u napadu koji forsira Crvena zvezda, odnosno, igra na centre Džoela Bolomboja i Filipa Petruševa, koji kada su zdravi, maltene sami na leđima nose aktuelnog šampiona ABA lige.
Šta tek reći za Nemanju Nedovića, nekadašnjeg reprezentativca i momka koji je itekako znao da zatrpa protivnike svojim poenima. Rešio je Nemanja evroligaški derbi protiv Partizana, ali u većem delu sezone je u jako lošoj formi. I šuterskoj, ali i defanzivnoj, što ga doduše nije ni krasilo kroz karijeru.
O njegovoj igri dovoljno govori i statistika. Na poslednjih sedam utakmica šut iz igre mu je 13/52, a a tri poena svega 8/35. Zato i jeste na sve češćem udaru navijača, ali dobra stvar i za njega i za Zvezdu je da je svega svestan i da je spreman da podigne formu u odlučujućem delu sezone.
To je, uostalom, i sam obećao jučerašnjom objavom na društvenim mrežama.
Navijače Crvene zvezde, međutim, najviše iznenađuju loše odluke u napadu i potpuno neobjašnjiva nervoza Nikole Kalinića, čoveka koji je za crveno-bele uvek davao sve od sebe. Popularni Kalina juče u Ljubljani bio je najbolji igrač Crvene zvezde, donosio je rezonske odluke, nije trošio mnogo lopti i držao je ekipu u životu, ali definitivno je i on u jako lošem trenutku. To se, pre svega, odnosi na njegove česte izgubljene lopte, što ga ranije kroz karijeru nikad nije pratilo.
I on je, već dugo, na udaru navijača Crvene zvezde zbog slabih igara, a na njegov račun imao je šta da kaže i nekadašnji košarkaš crveno-belih, a sada analitičar, Milutin Aleksić. Neki opšti utisak je da ako Kalinić igra dobro, onda igra i Crvena zvezda, a nekadašnji reprezentativac je u poslednja dva meseca zaista neprepoznatljiv. Iako, i to treba reći, nikada nije izdao kada su u pitanju utakmice za trofeje.
O formi ostalih igrača, izuzev Džoela Bolomboja i Filipa Petruševa, izlišno je i govoriti. Ognjen Dobrić ispašta zbog povreda i umora, pošto gotovo nije imao odmora nakon Olimpijskih igara u Parizu prošlog leta.
Dejan Davidovac se „još nije probudio“, to se od njega očekuje u aprilu i maju, kada dođe do bitaka za trofeje, dok Luka Mitrović više nema ulogu kakvu je imao prošle i pretprošle sezone. Iako je i on neko ko itekako može da pomogne.
Misterija je i šta se dešava sa formom Jaga Dos Santosa. Brazilac je prošle sezone bio jedan od najboljih igrača, a sada maltene nema nikakav uticaj na igru. Najiskusniji Miloš Teodosić nije više ono što je bio pre, niti ima veliku ulogu, baš kao ni Branko Lazić, koji je duže bio povređen, nego na terenu.
Rokas Gedraitis i Džon Braun nemaju apsolutno nikakav uticaj na igru tima, a i kad su na terenu, donose više štete nego koristi. Naročito Braun. Litvanac Gedraitis tu i tamo igra dobro u odbrani, u napadu je praktično neupotrebljiv, dok se Amerikanac Majk Daum još nije oporavio od povrede kolena. Pa i kada se vrati, teško da će se Sferopulos oslanjati na njega kada dođu odlučujuće bitke.
Sve u svemu, nimalo sjajna atmosfera vlada trenutno na Malom Kalemegdanu. Prilika da se ekipa pomeri iz blata je već u četvrtak, kada u Beograd stiže Armani iz Milana, u okviru 29. kola Evrolige.
Leave a Reply