Košarkaši Crvene zvezde zvanično su prošli u plej-in Evrolige, ali su protiv Efesa u Beogradskoj areni ostali bez pobede posle produžetka – 96:97 (88:88).
Zvezda je igrala odlično u prvom poluvremenu, pre svega napadački, pošto je postigla 51 poen, ali je onda zakazala u trećoj deonici, te se činilo da je Efes pobegao (bilo i 12 razlike) i da crveno-beli neće uspeti da ga stignu. Međutim, u završnici su ponovo počele da ulaze trojke domaćinu, koji je na krilima Kenana, Kalinića i Petruševa, a onda i Jaga uspeo da izbori produžetak, u kom je falilo i malo sreće, ali i boljih odluka na obe strane parketa.
U prvom poluvremenu Zvezda je za tri poena šutirala 8/18, a onda u narednih 25 minuta samo 5/19, te je na kraju Efes imao čak i bolji procenat (37,5%). Turski tim je imao osam šuteva manje iz igre, ali sedam penala više, što jasno govori da kriterijum suđenja uopšte nije bio domaćinski (u nekim situacijama zaista diskutabilan).
Efes je od početka do kraja pokušavao da koristi fizičku i visinsku nadmoć, pošto Zvezdi već dugo fali Džoel Bolomboj, pa i Luka Mitrović i Majk Daum. Crveno-beli su gotovo sve preuzimali u odbrani, a Efes je na kraju imao šest dvocifrenih igrača (po tri unutrašnja i spoljašnja). Iz toga jasno možemo zaključiti da su se rešenja prilikom preuzimanja tražila i tako što su igrači poput Brajanta napadali prodorom, ali i tako što se lopta gurala na niski post i u reket na Osmanija i Poarijea. Verujem da bi sve bilo drugačije da je Bolomboj bio na terenu – sumnjam da bi onda na primer Brajant imao toliko lakih poena iz prodora.
Treba napomenuti i da je Efes za dlaku bio bolji u skoku (38-34), u izgubljenim loptama bilo je izjednačeno (14-14), a u asistencijama 23-22 za Zvezdu, koja je ponovo odigrala timski i svakome ko je bio na terenu se verovalo.
Ono što se ne može osporiti crveno-belima jesu borba i želja, svi su „ginuli“ do poslednje kapi znoja. Iako to zvuči kao kliše, zaista je bilo tako. O tome najbolje govori scena posle utakmice, kada su Kalinić i Petrušev čučnuli prilikom pozdravljanja navijača, jer su jedva stajali na nogama. Bili su vidno iscrpljeni, jedva su dolazili do daha, pošto su se borili maksimalno i zajedno postigli 38 poena.
Dobre vesti za Zvezdu jesu da su Kenan i Kodi konačno zajedno „pokidali“, ubacili su kombinovano 36 poena, te najavili da bi u nastavku sezone mnogo toga moglo da zavisi od njih u napadu, baš kao što i treba da bude. Isto tako treba istaći da Ognjen Dobrić i Nemanja Nedović moraju bolje, jer trenutno nisu na evroligaškom nivou, što se osetilo i protiv Efesa.
Početkom četvrte deonice Zvezda je u kratkom vremenskom periodu promašila četiri skoro otvorena šuta za tri poena, što u ovako neizvesnoj utakmici dolazi na naplatu. Bilo je još nekoliko detalja koji su doprineli tome da Efes bude bolji taman za pola koša. Na primer nepotreban faul-koš za Brajanta, kada ga Giedraitis nije sačuvao u prodoru, a onda bespotrebno faulirao. Ili kada je u produžetku došlo do loše komunikacije u odbrani, pa je od svih igrača, Larkin ostavljen sam na trojci, za šta je odmah stigla kazna.
Mogao je i Janis Sferopulos mnogo bolje u drugom poluvremenu, jer je delovalo da je u nekim situacijama kasnio sa izmenama, tajm-autima, sugestijama… Ipak, i on je zaslužio pohvale za pripremu utakmice (pre svega na mentalnom planu), kao i neke taktičke detalje i akcije – na primer za kraj prvog poluvremena kada je Jago pogodio trojku ili pred kraj utakmice kada je Kenan učinio isto samo iz kornera nakon dobre kretnje iz bočnog auta.
Sve u svemu, gledali smo utakmicu kakvih će sigurno biti mnogo u plej-inu i plej-ofu ove sezone, a Zvezda je umesto svoje pobede slavila Virtusovu, koji je sa trenerom Duškom Ivanovićem savladao Armani u Bolonji (90:70) i tako poslao crveno-bele u plej-in. Da Duško i Virtus nisu slavili kao autsajderi, Zvezda bi bila u mnogo težoj situaciji u poslednjem kolu…
Šta sledi Zvezdi?
U poslednjem kolu regularne sezone u Evroligi, klub sa Malog Kalemegdana gostovaće u Atini ekipi Panatinaikosa (petak, 20.15), koji se bori čak za drugu poziciju, tako da će imati rezultatski motiv.
PAO je u prvom delu sezone jedva savladao Zvezdu u Pioniru, a setimo se da je tada u završnici Kostas Slukas napravio korake koji nisu svirani, Miloš Teodosić je promašio najbitniji šut na utakmici u poslednjim sekundama…
Zvezda i Pariz su sada jedine ekipe sa skorom 18-15, dok su ispred njih Bajern, Efes, Real i Barselona sa po 19-14. U teoriji, crveno-beli mogu da budu i sedmi ili osmi, mada je mnogo realnije da završe kao deveti ili deseti, te bi onda u plej-inu morali da pobede na dve utakmice, kako bi otišli u Top 8.
Jasno je da je to mnogo teži put – da je Kodijev poslednji šut protiv Efesa ušao, sada bi situacija bila potpuno drugačija, ali šta je tu je. Zvezda je pokazala ove sezone da sa svakim može da se nosi u Evroligi, ali će u plej-inu morati da ubaci u brzinu više, kako bi zaista ugrozila ostale ekipe, pa čak i Pariz, koji je već pobeđivala dvaput u sezoni.
U Atinu će crveno-beli moći da putuju malo rasterećenije sledeće nedelje, uporedo moraju da misle i o ABA ligi, dok ih u plej-inu sigurno čeka „pakao“ protiv koga god da igraju. Pogotovo ako budu morale da se igraju dve utakmice na gostovanju.
Zvezda jeste napravila evropski iskorak plasmanom u plej-in, to je i te kako veliki uspeh, ali njim se ne treba zadovoljavati, jer crveno-beli mogu još bolje. Pokazali su da su kadri da se ove sezone bore za najviše ciljeve u Evroligi i sigurno da bi povratkom Bolomboja na teren ovaj tim bio još moćniji na obe strane parketa.
Leave a Reply