Koliko puta ste od 2017. godine i poslednje osvojene šampionke titule u režiji Marka Nikolića čuli rečenicu: “sezona je već izgubljena, pustite makar decu iz omladinske škole da igraju“? Pomenuta rečenica postala je kao mantra nezadovoljnih navijača Partizana u godinama koje su posle Nikolićevog čuda najdalje “dobacivale” do osvojenog Kupa Srbije i tek ponekog “izleta” u Evropu, ali suštinski je svima jasno da niti je to više ista škola, nekada priznata i poznata u svetu fudbala, niti su to više talenti kadri da nose dres kluba iz Humske, doprinesu i igrama i novcem od potencijalnih transfera. Pogotovo ne kada se u prvi tim guraju nasilno, preko reda i preko noći da bi se zabašurili neki drugi sada već jasni i vidljivi problemi.
I, nije to, niti može da bude krivica ni Marka Jovanovića niti trenera koji uz njega preuzeli “vruć krompir” da jesen privedu kraju posle iznenadnog odlaska Sava Miloševića. To je posledica dugogodišnje apatije kompletnog kluba, koja se u trenutku tranzicije, zapostavljanja bivših i potpunog nesnalaženja novih čelnika, bez jasnog plana, znatno jasnije reflektuje i uočava.
Pre dva meseca kritike
Jer, recimo, pre dva meseca isti ti čelnici Privremene komisije su, sa punim pravom, kritikovali potonuće omladinske škole Partizana, nedostatak talenata od kojih je klub decenijama živeo i preživljavao, rezultatski i finansijski. Najavljena su nova kadrovska rešenja – direktor, zamenik, razni koordinatori, smanjenje stručnog kadra, ali uz poboljšanje kvaliteta trenera. Na koncu navedenog – sem kozmetičnih promena – ništa od navedenog suštinski nije sprovedeno u delo.
Miralem Sulejmani je i dalje vršilac dužnosti direktora škole, u koju je došao “da zakrpi” smenu Vanje Radinovića, sa mesta šefa skauta prvog tima, u vakumu promene vlasti u klubu i to po instrukcijama bivšeg sportskog direktora Ivice Ilieva. Deo trenera je uslovno dobio otkaze, ali je dobar deo i dalje tu, jer klub sa njima nije našao zajednički jezik prilikom jednostranog i prevremenog raskida saradnje. Angažovan je jedino Zvonko Varga (pomalo simptimatično baš u danu javne kritike Vladimira Stojkovića na račun aktuelnih čelnika), odnosno u delo je sproveden dogovor Ilieva da vrati bivšeg asa u bazu (deca do 12 godina), a klub je sporazumno napustio Goran Arnaut. Šta je onda u suštini promenjeno što bi donelo napredak i boljitak?
Bata Mirković prvi govorio o problemu
Bolnu temu oseke talenata je prvi i bez ustezanja pokrenuo Zoran Bata Mirković, tadašnji trener koji je imao sreće da u mandatu “zakači” i prekomanduje u najjaču selekciju možda i dvojicu poslednjih, istinskih talenata Partizanove akademije – Strahinju Pavlovića i Filipa Stevanovića.
O tome su redom i bez ustezanja kasnije govorili Savo Milošević u prvom mandatu (i u drugom), Aleksandar Stanojević i 2020. godine i minulog leta, u međuvremenu Ilija Stolica, Gordan Petrić, Igor Duljaj, hvatajući se svi od reda po koncu za glavu što nemaju adekvatne bonus igrače, te je klub bio primoran da ih kupuje ili traži pasoše za strane fudbalere.
Dakle, ako ljudi koji su i sami nekada bili deo nečega velikog i značajnog, kao što je to bila omladinska škola Partizana, naglas govore da nešto nije kako treba i da prvi tim ne dobija dovoljno talenata iz baze. Da i oni koji stignu nisu dovoljno dobro obučeni niti kadri za senioski fudbal, jer je nekadašnji međukorak Teleoptik potpuno obezvređen, da su omladinci koje predvodi Milan Smiljanić 12. na tabeli. što se ne pamti u istoriji kluba sa deset poraza u 17 utakmica – onda definitivno nešto ne štima i mora da se menja.
Nameću se zatim logična pitanja: zašto nema konkretnih rešenja u rukovođenju i strategiji škole i kako je moguće da se klub usred sezone “vadi” gotovo naslilnim podmlađivanjem iz iste kako je pre dva meseca (u mnogo pre) označena kao realan problem u funkcionisanju Partizana, a sa druge strane se juri drugo mesto i traži boca sa kiseonikom u vidu izlaska u Evropu?
Nekada se radilo drugačije
Činjenica je da je postojeći tim crno-belih, misli se na starije igrače, najslabiji u istoriji kluba i da tu nema mnogo prostora za manevar, taman sutra i Jirgen Klop imenovan za trenera umesto Jovanovića. Samim tim nema ni “kalupa” iz prošlosti kada su se vrhunski talenti iz škole strateški, postepeno i smisleno priključivali “alama” u prvom timu, u situacijama kada je rezultat povoljan, kada ima prostora, stasavajući u reprezentativce.
Takođe je činjenica, bolna, da Partizan u sopstvenoj školi više nema za šta da se uhvati, ni igrački, niti finansijski, a još manje da se vadi rezultatski. Posledice su bile jasno vidljive u Subotici protiv Spartaka i, ako se nešto ne isplanira, promeni i sprovede u delo – neće biti jedine.
