Punih 85 minuta se Partizan mučio na gostovanju u Nišu, bio u podređenom položaju u odnosu na Radnički, ali je zahvaljujući golu Aleksandra Šćekića u petom minutu uspeo da slavi i osvoji sva tri boda u poslednjem meču jeseni – 1:0. Crno-beli su na svu muku još od 54. minuta igrali sa igračem manje pošto je isključen Vukašin Đurđević, a apsolutni heroj gostiju je golman Aleksandar Jovanović, koji je odbranio jedanaesterac Vanju Iliću u smiraju prvog dela i još nekolicinu pokušaja Nišlija.
Sve dobro, gledljivo u režiji Partizana, u prvom poluvremenu meča sa Nišlijama, dogodilo se u prvih pet minuta, kada se mogla videti agresija, presing na polju protivnika, dobre situacije pred golom Radničkog, pa i pogodak kojim je krunisan navedeni period. U preostalom delu duela crno-beli su bili podređeni tim na terenu i samo sreći i golmanu Jovanoviću, odnosno nedostatku koncentracije domaćina mogu da zahvale što su minimalac sačuvali do odlaska na odmor.
Sa Alilovićem i Jankovićem u startnoj postavi, povratnikom Jurčevićem na poziciji levog beka, te bez Alda Kalulua, koji je ostao na klupi za rezerve, tim iz Humske je bolje ušao u utakmicu. Anomalija u kojoj protivnik diktira tempo, kao protiv Spartaka i IMT, otklonjena je sasvim dobro, ali je, ispostaviće se, korekcija bila kratkog daha.
Ipak, dovoljna da Partizan se, posle dva pokušaja iz napada u trećem minutu, kada je, posle pasa Alilovića prvo šutirao Jurčević, pojavljujući se iz drugog plana, potom i Nikolić, reagujući na odbijenu loptu, nametne i iskoristi bukvalno “pet minuta slave” na najbolji način.
U tom petom minutu crno-beli su iskoristili propust Nišlija u defanzivi prilikom branjenja kornera. Jurčević je centrirao loptu koja je dugo putovala, loše ju je procenio Stajić, da bi Aleksandar Šćekić bez skoka gađao glavom u bliži ugao Stanivukovića – 0:1.
Delovalo je kao nagoveštaj buđenja iz krize koja je crno-bele zapljusnula u minula dva meča, ali je, rekosmo već, kearko trajalo. Još samo jedan pokušaj je Partizan imao u toj uvodnoj fazi, posle kornera Natha, na koji niko nije odreagovao, a zatim je – stao.
Prvo stihijski, pokušavajući da se stabilizuje, potom u potpunosti. Radnički je preuzeo konce igre u ruke, pomerio linije ka sredini terena, gde je u većem delu nastavka prvog poluvremenu stajala odbrana Nišlija i Partizan se gotovo više ništa nije pitao na terenu.
Domaćin je kontrolisao utakmicu – loptu, prostor, sve vreme pritiskao i po bokovima i kroz sredinu i bez Stjuarta i Bosića pokazao da ne samo da može da se nosi sa crno-belima, već da je u tim momentima superiorniji tim na terenu.
“More” lopti, posle potpne kontrole poseda, domaćini su “doneli” do poslednje trećine terena, lako prolazeći prve dve linije, ali su odbrana, koja se istina povijala iz napada u napad, odnosno kapiten Jovanović uspevali da neutrališu atake ekipe Nikole Drinčića.
Jovanović je nekoliko puta lako branio udarce Radničkog sa distance, sve vreme je, kao i kolege ispred, bio koncentrisan prilikom prekida sa strane i pomalo je “ušao u glavu” Nišlijama, kojima je ž, ruku na srce, falio i bolji završni pas za konkretniju priliku.
Crno-beli su tek na momente pokušavali da iskoriste prostor i istrče kontru, jednom je upalilo i Alilović je vrlo dobro šutirao, drugi put je Janković pogrešio u odsudnom dodavanju i razbesneo saigrače. Ipak, rekosmo, sve je to bilo na mahove, prilikom dolazaka do daha, a onda bi se situacija vraćala na staro.
Kada se učinilo da će Partizan izdržati do pauze, usledila je, u 39. minutu, serija grešaka, koja umalo bila kobna po crno-bele. Gosti su izgubili loptu na 30-tak metara iskosa od svog gola i redom su grešili Janković, koji je olako odustao od odbrane na Stojanoviću, potom i Zubairu, dok se Đurđević sapleo i pao na igrača domaćina, posle čega je dosuđen jedanaesterac. Na sreću crno-belih, golman Jovanović je pročitao Vanju Ilića i sprečio izjednačenje.
Nije to bio kraj, mogao je Vanja Ilić da se iskupi, pošto je nekoliko minuta kasnije oduzeo loptu prezimenjaku Mihajlu iz Partizana, međutim, udarac sa 17 metara je bio suviše jednostavan za Jovanovića među stativama.
Nastavak je počeo po istom kalupu, Radnički je napadao, bez rešenja u poslednjoj trećini terena, Partizan se branio i povijao iz napada u napad, iako je bledog Jankovića u poluvremeu zamenio iskusni Stefan Kovač.
Crno-beli su, iako je možda valjalo razmisliti u pauzi, propustili priliku da izvrše korekciju u odbrani, jer je Đurđević imao žuti karton, a daleko od toga da je blistao, i to je cena koja je skupo plaćena posle samo devet minuta drugog dela.
Bio je to 54. minut, desni bek Partizana je nesmotreno starovao na potkolenicu Stojanovića, a sudija Stanko Ostraćanin mu je pokazao put u svlačionicu, stavivši još jedan “kamen o vrat” gostima.
Reagovao je Jovanović dvostrukom izmenom, priliku su dobili Roganović i Kalulu (umesto Nikolića i Natha), ne bi li “trkom” zatvorili i pokrili “rupu” koja se otvorila sa igračem manje u polju.
Imalo je smisla, jer je i Radnički, koji je gotovo sve vreme napadao ali bez konkretne šanse, počeo da pada energetski u igri, da greši mnogo više i ostavlja prostor u mahnitoj želji da dođe do izjednačenja.
Tek poneki pokušaj sa distance domaćina Radničkog, te udarac glavom Ivelje, odnosno bukvalno pokušaj tranzicija Partizana, od kojih je samo jedna donela udarac Alilovića i realnu opasnost za golmana Stanivukovića. bilo je sve vredno pomena u završnici meča.
U nadoknadi od četiri minuta Radnički je sve karte bacio na napad i u tom periodu Ivelja je opasno zapretio crno-belima, ali je Jovanović poput pantera spasao Partizanu pobedu. Zatim je i isti igrač u 95. imao najbolju priliku za domaći tim, kada je sa nekoliko metara glavom tukao pored desne stative.
