Učešće Crvene zvezde u novom formatu Lige šampiona može da se okarakteriše i samo jednom rečju – neuspeh!
Eliminacija takmičarskih ambicija potpisana je sa šest poraza u sedam utakmica, uz nedopustivo loša timska i individualna izdanja na većini mečeva.
Kako je počela, tako je i završila Crvena zvezda Ligu šampiona – primanjem golova na domaćem terenu kao da je pionirski tim.
Pamtiće i Benfika i PSV Marakanu kao mesto gde su kao retko kad u Ligi šampiona počašćeni golovima, a ekipa koja ih tako prima i ne može da se nada plasmanu među 24 od 36 ekipa u Ligi šampiona.
Naslušali smo se priča od uprave Zvezde da su igre bile bolje od rezultata u Ligi šampiona. Sve su to alibi analize, koje definitivno padaju u vodu kad tim primi tri gola posle kornera kod kuće.
Trebalo bi Zvezdan Terzić i Marko Marin da se pogledaju u oči i kad sledeći put krenu u seriju TV gostovanja i priznaju da nisu napravili tim za realizaciju takmičarskih ambicija.
Liga šampiona jeste teško takmičenje, ali uz bolje poteze u sklapanju tima moglo se više od tri boda, uz činjenicu i da trener Milojević nije uspevao da iskoreni jeftino primanje golova.
Neuigrani u septembru, katastrofalni u oktobru u Milanu i Monte Karlu, ali opet sa šansama da sve isprave u novembru, decembru i januaru. Pokazali su nagoveštaj da bi to moglo da se se dogodi, međutim, propusti iz meča sa PSV-om ostaće pečat neuspešne misije u Ligi šampiona.
Niko od Zvezde nije tražio ni očekivao da bude u vrhu tabele, ali obaveza su bila bolja izdanja na domaćem terenu u susretima sa Benfikom i PSV-om. Tu je propuštena šansa da se do poslednjeg kola vodi borba za prolaz u drugu fazu.
