Evroliga je odabrala najbolju petorku ligaškog dela ovog takmičenja. Učestvovali su tu mediji, fanovi, kapiteni ekipa, ali i sama Evroliga, te smo po prvi put u istoriji dobili nešto drugačije – prvu petorku bez pravog centra. Zbog čega se postavlja i legitimno pitanje – zašto?
NBA liga je nametnula mnogobrojne trendove, a jedan od njih je upravo i najbolji tim od igrača van svojih pozicija, pa su tako u najbolju petorku svrstani Ti Džejs Šorts, Karsen Edvards, Kendrik Nan, te Najdžel Hejs Dejvis i Saša Vezenkov.
Nema pravog centra, nema klasične petice. Doduše, igrali su Vezenkov i Hejs Dejvis ponekad centre u svojim ekipama, ali daleko da se to može nazvati centarskom pozicijom. Istina, jesu oni bili bolji od ostalih, ali, nema li dobrog centra u Evroligi?
Treba istaći i da je povreda Matijasa Lesora dosta uticala na samu odluku, pošto je centar Panatinaikosa odigrao 17 mečeva pre svoje povrede, zbog čega nije ni ušao u mogući odabir, te ga nema ni u zvaničnoj statistici takmičenja. Primera radi u NBA ligi je potrebno da igrač odigra 65 mečeva kako bi se našao u izboru za neku od nagrada, dok je kod Evrolige to drugačije malo i potrebno je klasično pravilo “50% + 1”.
Zbog toga, Matijas Lesor otpada iako je u proseku imao 13.4 poena, 7.1 skok i indeks od 20.5 u toku ove sezone. Međutim, tu ostaju druga dva imena.
U najboljih 30 igrača je šest centara – dva iz Crvene zvezde, jedan iz Partizana
Jeadn od mogućih parametara koji se uzima za odabri najbolje petorke u ovom takmičenje može da bude i plasman u plej-in ili plejof, što bi takođe bilo legitimno. Ne bi bilo ispravno da se u najboljoj petorci nađe igrač ekipe koja je završila u donjem dolu tabele.
Kada se pogleda prosečan indeks korisnosti, u prvih 30 se nalazi čak pet centara.
Najbolji od njih je Devin Buker iz minhenskog Bajerna. On je odigrao 27 mečeva, tokom koih je imao prosek od 15.1 poena, 1.7 asistencije i 4.8 skokova po meču, što je bilo dovoljno za indeks od 16.7 što ga stavlja na 15. mesto u ukupnom poretku.
Međutim, odmah za njim sledi i centar Crvene zvezde – Džoel Bolomboj, koji je imao prosek od 10.2 poena, ali i 8.3 skoka, čime je bio najbolji skakač u celom takmičenju, a njegov indeks iznosi 16.6!
Da li je Džoel Bolomboj pokraden?
Jedno do mogućih pitanja je i da li je Džoel Bolomboj pokraden u ovom odabiru, s obzirom na to da se nalazi u samom vrhu, a drugi je kada je reč o svim centrima. Nije bolji od Bukera, ali je Bajern svakako dobio već jednog igrača (Karsen Edvards), a novi bi verovatno bio i previše za ekipu koja je završila na devetom mestu ligaški deo.
Bolomboj je ubedljivo najbolji skakač u čitavom takmičenju, pošto sa 8.3 skoka po meču beleži 1.3 skok više od Valtera Tavaresa, ali i 1.6, te 1.7 skokova više od dva krilna centra – Hunača Ernangomeza i Saše Vezenkova.
Prvi idući centarski pratilac mu je Trevion Vilijams, koji je nastupao za ekipe iz donjeg doma tabele – Albu i Makabi, zbog čega i otpada u trci za nagradu.
Doduše, imao je peh i Džoel Bolomboj sa povredama, odigrao je samo 18 mečeva, ali je u svakom slučaju obezbedio sebi da se bar nađe u konkurenciji za ovo priznanje.
Mogao se bar uzeti u razmatranje centar crveno-belih.
Koja su još tri centra u najboljih 30?
Odmah iza Džoela Bolomboja, tačnije dva mesta od njega se nalazi i Valter Tavares koji u proseku ima 10.5 poena, te sedam skokova, pa je i on bio još jedan legitiman kandidat za ovu nagradu, iako je indeksom korisnosti bio ispod Bukera i Bolomboja (16.2).
Tu je i Tajrik Džons, koji je još jedan igrač koji je imao vrhunsku sezonu.
Centar Partizana je završio na 19. mestu po korisnosti sa 11.6 poena, te šest skokova po meču, što mu je donelo indeks od 16, ali ono što njega “koči” jeste činjenica da je Partizan završio na 12. mestu i nije se domogao plej-ofa.
Na preostala tri centarska mesta su Filip Petrušev koji je igrao i kao krilni centar, ali i kao centar, on je na 26. mestu sa indeksom od 14.7, odmah iza njega je Nikola Milutinov na 27. mestu sa indeksom od 14.5.
Leave a Reply