Britanac zagrmeo: Đoković se raspada, trebalo bi da završi karijeru!

 

Britanski novinar Metju Lambvel objavio je tekst u kojem je istakao da bi Novak Đoković trebalo da završi tenisku karijeru.

Nole je u Madridu eliminisan na samom startu, a to je bio treći Masters ove godine u kojem je ispao već posle prvog meča.

Đokoviću se tek drugi put u karijeri dogodilo da na dva uzastopna Mastersa ispadne na samom startu, prethodni put to je bilo 2018. godine kada je gubio i Indijan Velsu i Majamiju.

Zbog sveta toga Lambvel je za “Dejli Mejl” objavio tekst u kojem je saopštio da bi za Novaka najbolje bilo da završi karijeru.

– Prošle nedelje u Madridu, Novak Đoković je u toku treninga sa trenerom Endijem Marejem mrmljao sebi u bradu. Govorio je na srpskom, ali suština je bila: ‘J*** ovaj sport, j*** tenis, j*** sve.’ U utorak uveče, povukao se sa narednog turnira u Rimu, na Italijanskom openu. Ako je neki sportista u istoriji zaslužio pravo da sam odluči kada je vreme za kraj, to je Đoković. Ali čini se da je to vreme vrlo blizu. Ima 37 godina, forma mu je u raspadu, a njegova nekadašnja nepobediva aura polako nestaje. Ne može da se povuče pre Vimbldona, jer je to verovatno njegova poslednja šansa da osvoji toliko željeni 25. grend slem. Ali posle toga, teško je videti kako bi mogao da se nosi sa naletom mlađih snaga na najvećim turnirima – koji su mu sada jedino i važni. Izgleda kilometrima daleko od nivoa koji je Janik Siner pokazao na putu do osvajanja US Opena i Australijan Opena. Kada se spusti zavesa na Vimbldon sredinom jula – bilo pobedom ili porazom – to bi mogao da bude pravi trenutak da se stavi tačka na najveću karijeru koju je ovaj sport ikada video. Najporazniji aspekt Đokovićevog poraza od Matea Arnaldija rezultatom 6:3, 6:4 prošle subote u Madridu jeste to što nije bio naročito iznenađujući. Italijan je imao očajnu sezonu, kao i Alehandro Tabilo pre nego što je pobedio Đokovića u Monte Karlu. Ali trenutno – iako zvuči gotovo jeretički reći to naglas – Đoković deluje kao dobar protivnik za one kojima je očajnički potrebna pobeda. Nekada sinonim za doslednost, Đoković u poslednje vreme pravi mnogo grešaka – čak 32 protiv Arnaldija. Izgubio je prvi meč na četiri od poslednjih pet turnira. Za poređenje, pre toga je prvi meč izgubio na samo četiri od prethodna 78 turnira.

Misli da je nemoguće da Đoković osvoji Rolan Garos i Vimbldon.

– Šta mu je ostalo kao motivacija? Poslednji veliki cilj je 25. grend slem, kako bi prestigao Margaret Kort i postao rekorder među muškarcima i ženama. Takođe, ostao je na 99 osvojenih titula, pokušavajući da uđe u ‘klub 100’ sa Federerom i Konorsom. Pošto ove godine još uvek nije pobedio nijednom na šljaci – a može to učiniti jedino na nekom manjem turniru pre Rolan Garosa – osvajanje Pariza izgleda gotovo nemoguće. Ali činjenica da je prošle godine stigao do finala Vimbldona samo šest nedelja nakon operacije meniskusa pokazuje koliko znanje i iskustvo mogu da znače na travi. Uspeo je to jednom na Olimpijskim igrama – da li bi mogao da prikupi poslednje iskrice vatre u sebi za još jedan veliki plamen na terenima Ol Ingland klaba? Iskreno, teško mi je da to zamislim – ali ovo nije čovek kojeg treba prerano otpisati. Kakav bi to oproštaj bio: osma titula na Vimbldonu da se izjednači s Federerom, 100. ATP titula, 25. grend slem trofej. Kažu da u sportu ne postoji savršen kraj. A opet, mislili smo da ne postoji ni savršen teniser – dok se nije pojavio on.