Novak Đoković je bez sumnje jedan od najboljih tenisera svih vremena. Njegovi uspesi su impresivni: višestruki Grend slemovi, neverovatan broj nedelja provedenih kao broj jedan na ATP listi, i sada – priznanje od Ginisove knjige rekorda za najviše rekorda u tenisu. Međutim, iako su mnogi očarani njegovim postignućima, postoje i oni koji smatraju da Đokovićevi rekordi nisu uvek postignuti pod potpuno jednakim uslovima kao kod drugih velikana ovog sporta.
Polemika oko Đokovićeve Ginisove nagrade postala je tema diskusije među ljubiteljima tenisa širom sveta. Dok neki aplaudiraju njegovim izuzetnim dostignućima, drugi smatraju da su neki od ovih rekorda postignuti uz određene pogodnosti. Na primer, tokom pandemije, ATP pravila su bila prilagođena, što je omogućilo Đokoviću da ostane na vrhu rang liste znatno duže nego što bi to bilo moguće u normalnim okolnostima. Ova prilika omogućila mu je da dodatno poveća broj nedelja kao svetski broj jedan – rekord koji je sada zapečaćen Ginisovom nagradom.
Neki od kritičara tvrde da je, iako neosporno talentovan, Đoković imao koristi i od promene pravila, lakših žrebova na pojedinim turnirima, i strategija koje možda nisu bile dostupne ranijim generacijama igrača. Njegovi protivnici smatraju da su upravo te okolnosti omogućile da obori rekorde koji su ranije izgledali nedostižno.
Naravno, Novakovi fanovi brzo podsećaju da je svaki vrhunski sportista u istoriji koristio sve prednosti i prilike koje su mu bile na raspolaganju. Oni veruju da Đoković zaslužuje svaku počast i priznanje jer je uspeo da se izbori u jednom od najtežih perioda za sport i ostvari rezultate koje drugi možda ne bi postigli ni pod idealnim uslovima.
Ova Ginisova nagrada, prema mnogima, dolazi s pitanjem – da li su rekordi zaista samo brojke, ili je potrebno gledati i širu sliku o tome kako su postignuti? U svakom slučaju, Novak Đoković ostaje među najuspešnijim teniserima u istoriji, ali polemika o načinu na koji je stigao do vrha i dalje privlači pažnju teniskog sveta.
